zabavna biblioteka

 

 

 

zabavna biblioteka
Judita
Večera s kapetanom
Zlatna pravila

ISBN:
953-99505-0-3
 
broj stranica:
224
 
format:
130 × 190 mm
 
meki uvez
 
objavljeno:
lipnja 2004.
 

 

Danijel Šah

Crni zid


U mo­der­noj spe­ku­la­tiv­no-fik­tiv­noj li­te­ra­tu­ri os­nov­na ža­nrov­ska po­dje­la obuh­va­ća znan­st­ve­nu fan­ta­sti­ku ili SF u užem smi­slu, fan­ta­sy knji­žev­nost i nad­na­rav­ni hor­ror, koji se, kao nešto sta­ri­ji žanr, šlepa uz pre­thod­na dva. U kla­sič­noj ili tvr­doj znan­st­ve­noj fan­ta­sti­ci os­nov­no kon­cep­cij­sko po­la­zi­šte je sna­la­že­nje čo­vje­ka u svi­je­tu ma­te­ri­jal­no druk­či­jem od našeg, druk­či­jem bilo po teh­no­lo­gi­ji, bilo po vre­me­nu (na­rav­no, naj­če­šće je to bu­duć­nost), bilo po zem­ljo­pi­snim – a za­pra­vo bi pre­ci­zni­je bilo reći sve­mi­ro­pi­snim – od­red­ni­ca­ma. U fan­ta­sy knji­žev­no­sti os­nov­no je po­la­zi­šte sna­la­že­nje čo­vje­ka s ra­zum­nim bi­ći­ma druk­či­jim od nas, druk­či­jim po bio­lo­škim, ali i po psi­ho­ki­ne­tič­kim oso­bi­na­ma. Fan­ta­sy knji­žev­nost naj­če­šće za­la­zi u doba koje bismo mi danas mogli iden­ti­fi­ci­ra­ti kao mrač­ni sred­nji vijek, jer je ci­vi­li­za­cij­ski i teh­no­lo­ški takvo doba lakše na­pu­či­ti neo­bič­nim bi­ći­ma, kao i go­to­vo oba­ve­znom ma­gi­jom. Ana­li­ti­čki korak dalje na­vo­di nas na zak­lju­čak kako je ma­gi­ja os­nov­ni raz­li­kov­ni kri­te­rij iz­me­đu fan­ta­s­yja koji ju oba­ve­zno ima, i SF-a koji ju ne smije imati. Do­du­še, raz­vo­jem fan­ta­sy li­te­ra­tu­re ulogu ma­gi­je po­ne­kad je preu­ze­la i bilo kakva nad­na­rav­nost, često te­me­lje­na i na re­li­gij­skim po­stav­ka­ma. Sve što je iznad moći obič­nog čo­vje­ka imalo je glav­ni fa­bu­la­tiv­ni cilj pod­cr­ta­ti sukob iz­me­đu Dobra i Zla. Zato su fan­ta­sy ro­ma­ni naj­če­šće ep­skih raz­mje­ra i naj­če­šće s crno-bi­je­lo ka­rak­te­ri­zi­ra­nim li­ko­vi­ma, za raz­li­ku od SF-a gdje zna biti dosta ni­jan­si si­vo­ga.

No opet, tek što se žanr us­po­sta­vi kao trend, po­ja­vi se novi trend u raz­no­na­čin­skom mi­je­ša­nju ža­nro­va. Kako se mi­je­ša SF s fan­ta­s­yjem li­je­po se vidi iz djela Ro­ge­ra Ze­la­zn­yja, pri­mje­ri­ce. U mi­je­ša­nom žanru ma­gi­ja se rav­no­prav­no nosi s teh­no­lo­gi­jom, a nad­na­rav­no se nad­me­će sa zna­no­šću. Zato je vrlo za­nim­lji­vo pro­či­ta­ti jedan od prvih do­ma­ćih ro­ma­na koji na­sto­ji mi­je­ša­njem SF-a i fan­ta­s­yja do­bi­ti novu kva­li­te­tu, a to je ob­jav­lje­ni roman Da­ni­je­la Šaha Crni zid.

Os­nov­ne po­stav­ke ro­ma­na su ese­fič­ne: u po­sta­po­ka­lip­tič­no doba male za­jed­ni­ce pre­ži­vje­lih ljudi po­ku­ša­va­ju se u malim izo­li­ra­nim i vrlo vi­so­kom teh­no­lo­gi­jom op­rem­lje­nim ko­lo­ni­ja­ma iz­bo­ri­ti za op­sta­nak pro­tiv ele­men­tar­nih sila ra­di­ja­ci­je, vi­ru­sa i atom­ske zime. Me­đu­tim, za­plet ima i fan­ta­sy ele­me­na­ta: nakon ka­ta­kli­zme koju je čo­vje­čan­stvo samo sebi prou­zro­či­lo, pro­bu­di­le su se drev­ne sile Zla, na čelu s vr­hov­nim Ne­ča­sti­vim, koje kane do­kraj­či­ti po­sljed­nje os­tat­ke čo­vje­čan­stva, ali i po­sljed­nje os­tat­ke ljud­sko­sti. Tu se vra­ća­mo os­nov­nim SF po­stav­ka­ma: kako se bo­ri­ti pro­tiv sila Zla, a sa­ču­va­ti čo­vječ­nost, kako teh­no­lo­gi­jom, uz sr­ča­nost i voj­ni­čke vje­šti­ne, po­bi­je­di­ti nad­na­rav­ne sile. No kon­cept se opet vraća u ok­ri­lje fan­ta­s­yja: i po­bjed­ni­čka teh­no­lo­gi­ja čo­vje­ku koji se bori za op­sta­nak stiže iz nad­na­rav­nog iz­vo­ra, a u ra­to­va­nju pro­tiv hordi mu­ta­na­ta i dru­gih bo­jov­ni­ka tamne stra­ne, za­jed­ni­čka mo­lit­va je jed­na­ko učin­ko­vi­ta kao i bla­ster­ski pi­što­lji.

U Crnom zidu bojno polje je ci­je­li svi­jet, jer su ener­get­skim ku­po­la­ma za­šti­će­ne ko­lo­ni­je ra­s­pro­s­tr­te po ci­je­loj ze­malj­skoj kugli, ali bitka koju pra­ti­mo ipak nam je bli­ska: od­vi­ja se neg­dje u našim kra­je­vi­ma, u nji­ho­vu pla­nin­skom di­je­lu, a li­ko­vi nose naša imena. Glav­ni je lik li­te­rar­no ti­pič­ni obič­ni mali čo­vjek, koji je ne­po­sred­no prije ve­li­ke ka­ta­kli­zme bo­žan­skim gla­som po­zvan da kon­s­trui­ra i iz­gra­di uto­či­šta iz kojih će se ljudi nakon ka­ta­kli­zme bra­ni­ti, i iz­bo­ri­ti spas i preo­bra­žaj ljud­skog roda. Ok­ru­žu­ju ga is­ku­sni voj­ni­ci, sve­će­ni­ci, li­ječ­ni­ci, teh­ni­ča­ri i znan­st­ve­ni­ci, ali sav taj know-how nije do­vo­ljan za po­bje­du: naj­te­ža je ju­na­ko­va osob­na ku­šnja, nje­go­va osob­na borba, ku­šnja i pro­či­šće­nje, i po­bje­du je u ime ci­je­le za­jed­ni­ce naj­vi­še iz­bo­rio on, naj­ne­vje­šti­ji od svih. (Davor Ši­šo­vić)


Nažalost, knjiga je
RASPRODANA